Avgusta 2022. organizacija Tačka povratka predstavila je novu inicijativu koja omogućava ljudima koji nemaju srpsko državljanstvo, a srpskog su porekla, da dobiju privremeni boravak u Srbiji samo po tom osnovu. Reč je o programu Carta Serbica, novoj zakonskoj odrednici napravljenoj da olakša i inspiriše sve naše ljude širom planete da dođu i iskuse život u Srbiji.

Potencijalni korisnici programa mogu da budu, na primer: ljudi srpskog porekla koji su devedesetih izbegli u inostranstvo, a da pritom nisu dobili status izbeglice u Srbiji, niti ostvarili pravo na državljanstvo ovde; zatim, druga i treća generacija iseljenika rođenih u inostranstvu koji bi želeli da se ponovo povežu sa zemljom porekla i učvrste svoje veze sa rodbinom i prijateljima u Srbiji; i takođe ljudi koji su zbog dobijanja stranog državljanstva u nekom trenutku morali da se odreknu srpskog. Ova poslednja odrednica uzela je pre svega u obzir iseljenike u Nemačku, koji u njoj borave duži niz godina, ali bi voleli da dane penzije provode u svojoj matičnoj zemlji.

Proces ostvarivanja prava na privremeni boravak po osnovu Carta Serbica programa, kao i dokumenta koja su potrebna detaljno su opisani na specijalnoj stranici na našem sajtu. U ovom tekstu ćemo opisati kako je do inicijative došlo, šta je bilo potrebno da se ona realizuje, i podeliti utiske prvog korisnika programa.

Kako je nastala Carta Serbica?

Do koncepta Carta Serbica programa je došlo spontano, kroz rad i aktivnosti Tačke povratka.
“Prvi put smo prepoznali da problem postoji na konferenciji Talenti na okupu 2019. godine, kada je jedna devojka iz publike postavila pitanje šta planira da se uradi za ljude srpskog porekla, koji nisu nužno državljani”, rekao je Aleksandar Jakovljević, doskorašnji član tima Tačke povratka i idejni tvorac programa.

Naredne godine, jedan povratnik srpskog porekla iz Amerike prosledio je Jakovljeviću publikaciju pod nazivom “Diaspora handbook” u izdanju Internacionalne organizacije za migracije, gde su bili navedeni razni primeri dobre prakse. Jedan od primera koji je bio naveden je Karta Polaka – dokument koji se izdaje ljudima poljskog porekla koji nemaju poljsko državljanstvo. Upravo je poljski program poslužio kao inspiracija da se napravi koncept za projekat Carta Serbica.

“Aleksandar je sedeo tu pored prozora, a ja sam bio u dvorištu ispred kada mi je prvi put izložio ideju, koja mi se odmah mi se dopala,” prisetio se Ivan Brkljač, direktor Tačke povratka.

Od ideje do realizacije

“Ono što nam je bilo važno jeste da Carta Serbica program uskladimo sa postojećim zakonima i zakonskom praksom, kako bi sama primena bila jednostavnija, sa što manje problema,” nastavio je Jakovljević. Na osnovu pravne analize sastavljen je projekat koji je predstavljen na inicijalnom sastanku u Vladi Srbije sa ključnim partnerima.

Usledio je niz sastanaka za različitim partnerskim institucijama, uvažavali su se njihovi komentari i projekat je modifikovan. Na osnovu korisnih inputa sa različitih strana, napravljeno je krajnje rešenje za projekat.

Pojednostavljena dokumentacija i olakšana procedura suštinski predstavljaju još jednu mogućnost, to jest osnov, po kome osobe srpskog porekla mogu da regulišu privremeni boravak.

Važno je napomenuti da ljudi koji nisu srpskog porekla, a žele da osvare pravo na privremeni boravak u Srbiji, moraju da imaju neki konkretan osnov – bilo da je to posao, prodične veze ili diploma preko vize za talente. Carta Serbica omogućava pripadnicima srpske dijaspore da ovaj korak izostave.

Put do realizacije programa trajao je relativno dugo, ali u skladu sa sistemskim procedurama i društveno-političkim okolnostima na koje je jako uticala kriza izazvana globalnom pandemijom virusa kovid-19. Uz podršku Generalnog sekretarijata vlade i Kabineta predsednice Vlade, tim je imao dobru komunikaciju sa svim relevantnim nadležnim organima, što je rezultiralo i uredbenom promenom ove godine.

“Lično poznajem mnogo ljudi kojma će program biti od koristi. Mnogi od njih žive u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, u Americi, a jedan je čak i član našeg Upravnog odbora,” nastavio je Jakovljević, navodeći da bi voleo da vidi što više penzionera koji će u našoj zemlji provoditi svoje penzionerske dane, kao i da mu je stalo da se što bolje povežemo sa dijasporom i prikažemo se kao jedno otvoreno društvo u tom smislu.

Iskustva prvog korisnika

Nakon mnogo meseci rada na projektu Carta Serbica, usledila je inauguracija u Vladi Republike Srbije, na kojoj je svečano uručena prva Carta Serbica povratniku iz Amerike, Aleksandru Zurovcu, koji se vratio s porodicom i o čemu su izvestili gotovo svi veći mediji u zemlji.

Nedavno, stupili smo u kontakt sa Zurovcem sa željom da saznamo kakvi su mu utisci i kako se do sada snašao u zemlji svojih predaka.

Veseo i dobro raspoložen kao i uvek, Zurovac je obećao da će pozvati nakon što nađe parking – što je jedna od (retkih) kritika koje ima na život u Beogradu. Na pitanje kako je dobijanje Carta Serbica-e životno uticalo na njega, Zurovac kao glavnu korist navodi – vreme.

“Tek sada smo, nakon četiri-pet meseci, dostigli neku normalu. Čoveku je jako bitno da ima vremena da stigne sve oko papirologije, stana, posla. Kada sam saznao da imam samo tri meseca za to – baš sam se zabrinuo,” rekao je, navodeći kako je od početka planirao da se prijavi i za srpsko državljanstvo.

“Mnogo mi znači što imam ovih godinu dana da stavim sve na svoje mesto, da odredim prioritete i planiram. Mogu smireno da radim sve što treba, bez pritiska. I naravno, drago mi je što smo došli ovde kao porodica,” zaključio je on.

Porodično, Zurovci planiraju da se što više povežu sa rodbinom i prijateljima kroz porodična okupljanja i slavlja, ali i organizovane događaje. Cilj im je da se što bolje upoznaju sa zemljom, a Aleksandar bi voleo i da organizuje Vim Hof radionice širom zemlje, od Valjeva do Novog Pazara.

“U suštini sve ide super, ali ako moram da se žalim na nešto, to je parking na Novom Beogradu i Starom gradu,” nastavio je, navodeći kako je vožnja i organizacija u saobraćaju drugačija nego u Americi. Na kraju je istakao da bi bolja informisanost potrošača i turista bila od velike koristi svima, a naročito povratnicima iz zapadnih zemalja.

Prema njegovim rečima, ljudi su ovde divni, a mrežu prijatelja širi veoma brzo. Pobornik zdravog života, ipak na kraju dodaje još jednu manju kritiku, a to je – svuda prisutno pušenje.

Carta Serbica u budućnosti

Jedna od praktičnih posledica Carta Serbica programa je osnaživanje veza trajnih iseljenika sa zemljom porekla, jer je dokazano da te veze slabe vremenom.

Iz našeg iskustva svakodnevne komunikacije sa dijasporom, i kako saznajemo od nadležnih organa, interesovanje za program je veliko.

Do oktobra 2022. odobreno je deset privremenih boravaka po ovom osnovu, a mi se nadamo da će popularnost programa nastaviti da raste i da će uskoro dolaziti sve više naših ljudi iz sveta.

Detaljan opis programa i praktične informacije možete pronaći na stranici Carta Serbica.