01. Како да нострификујем диплому?
Нострификацију, односно признавање страних диплома високог образовања можете да урадите по два основа: да бисте уписали наредни степен студија у Србији (академско признавање) или да бисте се запослили (професионално признавање).
У случају наставка студија, признавање дипломе спроводи универзитет на којем желите да наставите студије па треба да се обратите надлежној служби универзитета.
У случају запошљавања, процедуру спроводи Агенција за квалификације Републике Србије а више информација о поступку можете пронаћи на веб презентацији Агенције за квалификације.
02. Желим да започнем моју научну и професионалну каријеру док сам студент докторских студија, шта је неопходно да урадим?
Истраживачко-научна каријера почиње уписивањем докторских студија, чиме се стиче услов стицања звања истраживача приправника.
03. Како могу да постанем млади научник – стипендиста министарства?
Једном годишње Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписује јавни конкурс за добијање стипендије чије трајање је везано за трајање докторских студија.
04. Шта је јединствени образовни број?
Јединствени образовни број (ЈОБ) представља јединствену ознаку која се састоји од 16 карактера и која се додељује детету, ученику, одраслом и студенту приликом првог уписа у установу (предшколска установа, основна и средња школа, високошколска установа) у Републици Србији.
То значи да дете већ приликом уписа у предшколску установу добија ЈОБ који ће га пратити током целокупног школовања кроз све нивое формалног образовања и васпитања и високог образовања у Републици Србији. ЈОБ се додељује у циљу заштите података о личности у процесу вођења педагошке евиденције и документације у електронском облику. ЈОБ представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику, одраслом и студенту у Јединственом информационом систему просвете.
Захтев за додељивање ЈОБ може поднети искључиво установа.
05. Ко може уписати докторске студије?
Упис на докторске студије је могућ ако је кандидат скупио током студија 300 ЕСП бодова и имао просечну оцену током студија већу од 8,00. О условима уписа је потребно се распитати код матичног факултета.
06. На који још начин могу да се укључим у академски рад у Србији?
Програм сарадње српске науке са дијаспором представља финансијски подстицај који омогућава научно-истраживачким организацијама развој сарадње са српском дијаспором и унапређење капацитета кроз краткотрајне посете истраживача из Србије стручњацима из дијаспоре и подршку заједничким активностима.
Циљ Програма је успостављање сарадње са дијаспором ради унапређења и размене знања, успостављања или унапређења сарадње, заједничког рада на научно-истраживачким и истраживачко-развојним проблемима и изазовима, објављивања заједничких радова и патената, подршке развоју нових услуга, комерцијализацији производа, трансфера технологија, као и припреме предлога заједничких пројеката за конкурисање код фондова изван Србије.
Програм подржава основна и примењена истраживања у свим истраживачким областима, без унапред дефинисаних приоритетних тема.Програм ће се реализовати у форми ваучера у вредности до 10.000 евра, за једногодишњи период трајања пројекта. Буџет овог Програма је 800.000 евра.
За средства могу да конкуришу истраживачи запослени у акредитованим научно-истраживачким организацијама, самостално или у тиму. Партнер из дијаспоре може бити наш истраживач запослен у научно-истраживачкој организацији у иностранству, као и наш стручњак који руководи истраживањима и развојем у иностраној компанији или институцији која се бави истраживањем и развојем.
Средства су намењена за путовања истраживача из Србије у иностранство, у институције стручњака из дијаспоре.
Редирект – fondzanauku.gov.rs
07. Да ли могу да упишем факултет ако сам странац?
Страни држављанин се може уписати на акредитоване студијске програме које организује високошколска установа под истим условима као и домаћи држављанин у погледу претходног образовања и под условом да познаје језик на коме се изводи настава.
Претходно је потребно поднети захтев за признавање стране средњошколске исправе Агенцији за квалификацију (ЕНИЦ/НАРИЦ центру) у Београду, Мајке Јевросиме 51.
08. Која организација је акредитована за бављење научно-истраживачком делатношћу?
Организација је акредитована за бављење научно-истраживачком делатношћу ако је акредитована од стране комисије за акредитацију, која постоји у министарству задуженом за науку. Списак акредитованих научно-истраживачких организација могуће је преузети са веб презентације Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
09. Који степен образовања је неопходан за ангажовање на истраживањима које држава финансира?
Неопходно је да истраживач има барем уписане докторске студије. Такав истраживач може да конкурише да се запосли на акредитованој научно-истраживачкој организацији.
10. На који начин Европска унија помаже образовање у Србији?
У протеклим годинама ЕУ је определила значајна средства за образовање у Србији кроз програме и инструменте помоћи и сарадње као што су КАРДС, Темпус, Еразмус плус, ИПА и други, чиме је омогућено, између осталог, опремање установа, изградња или реконструкција објеката, подржана је мобилност наставника, ученика и студената, као и стручно усавршавање запослених у образовању, социјална инклузија и сл.
Само у периоду од 2017. до 2019. године опредељено је више од 27 милиона евра из ИПА фондова за Секторску буџетску подршку образовању која има за циљ остварење стратешких циљева из Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године, као и за подршку изради новог националног стратешког оквира за период до 2030. године.
11. Да ли је истраживачи имају могућност да волонтирају?
Да, истраживачи могу да волонтирају у некој од научно-истраживачких организација. О условима је потребно распитати се у организацији.
12. Шта је Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП)?
Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП) је систем у коме се воде евиденције о свим ученицима и који омогућава да држава има потпуни преглед образовног система, као и целокупног тока образовања ученика, од момента уписа у предшколску установу до тренутка када заврши средње школовање или факултет и добије запослење.
ЈИСП омогућава тачан преглед броја ученика, информацију о школама у које иду, у које школе се уписују након основних школа, да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо су се запослили, где су се запослили, за коју просечну плату.
ЈИСП ће омогућити увид у процес и квалитет образовања у оквиру самог образовног система, као што је успех који ученици појединачних школа постижу, да ли настављају школовање и у којим областима, за какво образовања и које струке се даље опредељују и слично. Тај систем ће бити повезан и са тржиштем рада, односно, биће доступни подаци који ће помоћи младим људима да знају колико брзо могу да очекују да ће наћи посао за сваки средњошколски профил и факултетски програм, колика је просечна дужина тражења посла, као и са којом просечном платом се запошљавају особе које су завршиле одређене школе/факултете.
Ови подаци и показатељи помоћи ће да се модернизује управљање и доношење одлука у вези са системом образовања на основу прецизних показатеља у циљу обезбеђивања квалитетног и ефикасног система образовања и васпитања, а деци и младима ће омогућити да своју будућност, образовање и избор професије бирају такође на основу јасних информација о томе шта могу да очекују након завршетка одређеног програма.. Такође, на основу ових информација, рационализацију финансирања и смањења административног оптерећења свих запослених у систему образовања и васпитања.
13. Шта је мастер 4.0?
Мастер 4.0 обједињује четири интердисциплинарна студијска програма која су настала кроз блиску сарадњу универзитета и привреде, а у циљу повезивања савремених ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој дигиталних производа и услуга. Високообразовне установе укључене у Мастер 4.0 су Електротехнички факултет, Факултет организационих наука, Машински и Математички факултет Универзитета у Београду, као и програми Универзитета у Крагујевцу и Универзитета у Нишу.
Мастер 4.0 програми обухвата области као што су анализа података, биоинформатика, интернет ствари, машинско учење, вештачка интелигенција, виртуелна реалност, као и бизнис предмете попут менаџмента, финансија и рачуноводства, маркетинга, предузетништва. Креиран у дијалогу универзитета и привреде, очекује се да ће управо овај јединствени спој ИТ и бизнис знања помоћи настанак нове генерације дигиталних стручњака у нашој земљи.
