Otvoreni inboks Tačke povratka svakodnevno prima upite povratnika i ljudi koji o povratku razmišljaju, a naš tim se trudi da svakome odgovori i pomogne, bilo da je u pitanju snalaženje u lokalnoj sredini, administracija ili pronalaženje posla. Među povratnicima koji su nam se obratili za podršku našla se i Ivana Zubac, finansijski ekspert, a sada i prijateljica organizacije.

U julu 2021. godine, ugostili smo Ivanu u 32. epizodi podkasta, a nedavno smo se ponovo čuli kako bi nam ona sama opisala iskustvo koje je imala sa Tačkom povratka, neposredno nakon povratka u Srbiju. U komunikaciji neposredna i otvorena, vedrog duha, Ivana nas je provela kroz iskustvo traženja posla u Srbiji i istakla značaj naše organizacije koja pomaže povratnicima, posebno onima visokog obrazovanja i bogatog profesionalnog iskustva koji se, kao i ona, nađu na srpskom tržištu rada.

Život i novi posao u Srbiji

“Sve je isto kao što je bilo i tada,” rekla je Ivana Zubac na samom početku našeg razgovora, kada smo pitali šta ima novo. “Još sam se više integrisala i skućila i ostajem pri tome da ostajem ovde,” istakla je, dodavši da je birokratija i dalje to što joj na domaćem terenu zadaje najviše problema. Ipak, komplikovana ili spora administracija nisu jedinstvena pojava u Srbiji. “I kad sam živela u Španiji, nailazila sam na slične stvari, ali to nije nešto što meni smeta toliko da negde ne bih mogla da živim. Svuda nešto fali,” dodala je.

I u podkastu, i u skorašnjem razgovoru, Ivana je istakla da je oduvek želela da se vrati jer jedino u Srbiji oseća da je kod kuće, a u veliku životnu promenu uplovila je svesno. “Kada sam definitivno rešila da se vratim i došla ovamo, htela sam nešto da promenim vezano za svoj posao, nisam želela da se vraćam u korporativni svet. Bila sam kratko vreme angažovana na jednom projektu Ministarstva zdravlja i Svetske banke.” Kroz to iskustvo, naša sagovornica je shvatila da joj organizacije više odgovaraju i znala je kako dalje da usmeri svoj karijerni put.

“Za Tačku povratka sam čula preko prijatelja. Kada sam završila s prethodnim projektom, počela sam da tražim novi posao, a jedan prijatelj mi je rekao za Tačka povratka da pomaže povratnicima, i predložio da vas kontaktiram. Usmerenje je ono što mi je bilo potrebno. Kontaktirala sam Ivana Brkljača, predstavila se i opisala svoju situaciju, zatim poslala svoj CV. Upravo od Ivana sam saznala da postoje određene organizacije i firme koje vole da zapošljavaju visokoobrazovane povratnike sa internacionalnim iskustvom i predložio da vaš tim prosledi moj CV na nekoliko adresa. Tako je došlo do toga da dobijem posao u NALED-u.”

Zašto si se vratila, ali stvarno?

Kao stručnjak za finansije, Ivana Zubac ima bogato iskustvo u finansijskim analizama i kontrolingu, radila je u internacionalnim kompanijama u Barseloni i Londonu, što joj je u mnogome olakšalo potragu za poslom u Srbiji. Tokom tog procesa, intervjui na koje je pozivana otkrili su stav kakav poslodavci, nažalost, često imaju kada su u pitanju povratnici: “Dok sam tražila posao, gledala sam i oglase i bavila sam se time aktivno. Aplicirala sam, ali sam se i raspitivala preko ličnih kontakata. Na kom god intervjuu sam bila, poslodavci su bili vrlo skeptični zbog toga što sam se vratila, jer navodno – svi hoće da idu odavde. To je neprijatnost na koju sam naišla u procesu traženja posla. Recimo, bila sam pozvana u jednu veliku advokatsku firmu na intervju za posao, ali je zaposlenje izostalo. Komentari i obrazloženje koje sam kasnije čula su bili da nisam dala dobro obrazloženje za to što sam se vratila u Srbiju! Bilo im je čudno što se neko sa londonske plate vratio za Beograd. Mene je to iskreno iznenadilo jer mi nije jasno kakvo bi obrazloženje tražili – da li treba nešto da izmislim? A ja sam zaista oduvek želela da živim ovde i smatram da na to imam puno pravo,” opisala je Ivana jedno od iskustava.

Interesovalo nas je da li se takva percepcija njenog povratka promenila otkad se vratila i, kako kaže, jeste. Međutim, početak je bio čudan – “posmatrali su me kao deo teorije zavere”, kaže Ivana i dodaje da tada nije nailazila na mnogo podrške.

Na kraju, bili smo radoznali šta bi to naša sagovornica istakla kao naveću vrednost života u Srbiji i dobili jednostavan odgovor – spontanost. “Kvalitet života u smislu spontanosti i načina života. Bila sam se mnogo umorila od posla i konstantnog planiranja, nije bilo spontanosti, sve je bilo isprogramirano. Spontanost mi ovde veoma odgovara,” zaključila je ona.

Posebno smo se osvrnuli na rad Tačke povratka za koji Ivana Zubac kao povratnica, na naše veliko zadovoljstvo, ima samo reči hvale. “Od Tačke povratka sam dobila sve informacije, pomoć i podršku što mi je u tom trenutku mnogo značilo. A ja sam uvek raspoložena da nekom dam savet od povratnika,” rekla je ona, dodavši da joj je godilo da učestvuje u našem programu mentorstva jednom prilikom i da ostaje otvorena za taj vid saradnje. Ipak, jedna od stvari koje oseća da fale u povratničkoj zajednici su redovna okupljanja, što otvara prostor koji Tačka povratka treba da razmotri. Za kraj, Ivana Zubac je poručila: “Drago mi je da postoji takva organizacija za ljude koji se vraćaju”, uverivši nas još jednom u dobru svrhu naše misije.