Spisak svih akreditovanih fakulteta i univerziteta u Srbiji možete pronaći na veb prezentaciji baze obrazovnih mogućnosti.

Akreditaciju dodeljuje Nacionalno akreditaciono telo (NAT) posebno za svaki fakultet i posebno za svaki program tog fakulteta. Status akreditacije možete da proverite na veb prezentaciji Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT).

Promena fakulteta nije moguća u svakom trenutku i pod bilo kojim uslovima. Prvi korak koji treba da preduzmete je da se ispišete sa fakulteta na koji ste već upisani, odnosno da okončate status studenta na prethodnom fakultetu. Takođe, potrebno je da iz arhive fakulteta preuzmete originalna dokumenta koja ste predali na upisu – na primer, svedočanstva iz srednje škole, koja su vam potrebna za upis na drugi fakultet.

Kako bi vam na novom fakultetu priznali položene ispite, fakultetu sa koga se ispisujete zatražite da vam izda uverenje o položenim ispitima. Važno je da znate da se može preneti samo položen i ocenjen predmet, ne i predispitne obaveze, kolokvijumi i tome slično. Polaganje razlike u ispitima odvija se prema uputstvima koja dobijate od novog fakulteta, nakon što prođete kroz kratak proces verifikacije i priznavanja položenih ispita.

Nije moguće prebaciti se na drugi fakultet ukoliko se drastično razlikuje od prvog, odnosno ukoliko nema ispita koji bi se mogli priznati. Ako je novi fakultet u drugoj naučnoj oblasti (npr. sociologija i medicina), prijemni ispit će se značajno razlikovati tako da ćete u ovom slučaju morati ponovo da polažete prijemni ispit.

Takođe, nije moguće prebaciti se strukovnih studija na akademske – u tom slučaju ćete morati da polažete prijemni ispit.

Postoji veliki broj različitih međunarodnih lista za rangiranje univerziteta. Fakulteti u većini zemalja ne nastupaju odvojeno, već kao deo svog univerziteta te je stoga rasprostranjen termin ”rangiranje univerziteta”. Neke od najpoznatijih lista za rangiranje su „Šangajska lista“) i „QS lista“.

Potrebno je da imate završenu četvorogodišnju srednju školu, a pojedini fakulteti mogu da postave i specifične dodatne uslove – na primer, mogu da zahtevaju da imate završen određeni tip srednje škole, da posedujete posebne zdravstvene sposobnosti, i slično). O uslovima za upis određenog fakulteta informišite se na veb prezentaciji fakulteta koji želite da upišete.

U većini slučajeva prvi preduslov za upis na fakultet je položen prijemni ispit. Razlikujemo dokumenta koja su potrebna za prijavu na prijemni ispit i dokumenta koja se predaju prilikom upisa. Sva potrebna dokumenta su uvek jasno objavljena u konkursu koji fakultet objavljuje na svojoj veb prezentaciji i mogu se razlikovati od fakulteta do fakulteta.

Studentske stipendije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije objavljuju se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru sekcije Aktuelno.

Konkurs za smeštaj i ishranu u studentskom domu objavljuje se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru sekcije Aktuelno,  krajem maja meseca svake godine. Konkursom su obuhvaćeni uslovi prijema, potrebna dokumenta, rokovi za prijavljivanje, kriterijumi za utvrđivanje redosleda kandidata i postupak sprovođenja konkursa.

Studentske stipendije su namenjene studentima od druge godine studija čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije i čiji je prosek tokom studiranja najmanje 9,00.

Prijavu za studentsku stipendiju sa potrebnom konkursnom dokumentacijom predajete visokoškolskoj ustanovi na koju ste upisani. Spisak potrebne dokumentacije nalazi se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru sekcije Aktuelno. Rok za prijavljivanje je od 01. do 31. oktobra.

Pravo na stipendiju za izuzetno nadarene studente ima student akademskih studija, počev od treće godine,odnosno sa ostvarenih 120 ESP bodova, koji tokom studiranja ostvari prosečnu ocenu najmanje 9,00 i koji je u kontinuitetu upisivao godine studiranja na teret budžeta Republike Srbije.

Obrazac prijave na Konkurs, kao i informacije o neophodnoj dokumentaciji, mogu se pronaći na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a prijave se podnose od 1. oktobra. do 31. oktobra.

Studentski kredit namenjen je svim studentima osnovnih akademskih i osnovnih strukovnih studija, od prve godine studija, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije.

Uslovi konkursa, kriterijumi za utvrđivanje redosleda, rokovi i pravo na oslobađanje od obaveze vraćanja studentskog kredite, objavljuje se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Rok za prijavljivanje je od 1 do 31. oktobra.

Fakulteti nakon diplomiranja izdaju uverenje o završenim studijama. Diplomu koju izdaje univerzitet je potpisao rektor, tako da se ona periodično (jednom ili dva puta godišnje) uručuje svim diplomcima koji su u prethodnoj godini diplomirali. Nakon toga, diploma se preuzima lično u studentskoj službi fakulteta.

Centar za razvoj karijere postoji gotovo na svim Univerzitetima u Srbiji i njegova ključna uloga je da pomaže studentima u razvoju onih znanja i veština koje će im biti od značaja pri zapošljavanju, da im pomogne u sticanju radnog iskustva tokom studiranja i saznanja o svetu poslovanja, kao i da pripremi studente za uspešan prelazak na sledeći nivo razvoja karijere nakon diplomiranja.

Kratki programi studija su osmišljeni kao programi koji traju između 3 i 18 meseci, sprovode se na visokoškolskim ustanovama koje propisuju uslove upisa za svaki kratki program. Kratki program ne mora da bude povezan sa drugim nivoima studija.

Nostrifikaciju, odnosno priznavanje stranih diploma visokog obrazovanja možete da uradite po dva osnova: da biste upisali naredni stepen studija u Srbiji (akademsko priznavanje) ili da biste se zaposlili (profesionalno priznavanje).

U slučaju nastavka studija, priznavanje diplome sprovodi univerzitet na kojem želite da nastavite studije pa treba da se obratite nadležnoj službi univerziteta.

U slučaju zapošljavanja, proceduru sprovodi Agencija za kvalifikacije Republike Srbije a više informacija o postupku možete pronaći na veb prezentaciji Agencije za kvalifikacije.

Strani državljanin se može  upisati na akreditovane studijske programe koje organizuje visokoškolska ustanova pod istim uslovima kao i domaći državljanin u pogledu prethodnog obrazovanja i pod uslovom da poznaje jezik na kome se izvodi nastava.

Prethodno je potrebno podneti zahtev za priznavanje strane srednjoškolske isprave Agenciji za kvalifikaciju (ENIC/NARIC centru) u Beogradu, Majke Jevrosime 51.

Master 4.0 objedinjuje četiri interdisciplinarna studijska programa koja su nastala kroz blisku saradnju univerziteta i privrede, a u cilju povezivanja savremenih IT znanja sa poslovnim veštinama potrebnim za razvoj digitalnih proizvoda i usluga. Visokoobrazovne  ustanove uključene u Master 4.0 su Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Mašinski i Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i programi Univerziteta u Kragujevcu i Univerziteta u Nišu.

Master 4.0 programi obuhvata oblasti kao što su analiza podataka, bioinformatika, internet stvari, mašinsko učenje, veštačka inteligencija, virtuelna realnost, kao i biznis predmete poput menadžmenta, finansija i računovodstva, marketinga, preduzetništva. Kreiran u dijalogu univerziteta i privrede, očekuje se da će upravo ovaj jedinstveni spoj IT i biznis znanja pomoći nastanak nove generacije digitalnih stručnjaka u našoj zemlji.

Organizacija je akreditovana za bavljenje naučno-istraživačkom delatnošću ako je akreditovana od strane komisije za akreditaciju, koja postoji u ministarstvu zaduženom za nauku. Spisak akreditovanih naučno-istraživačkih organizacija moguće je preuzeti sa veb prezentacije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Istraživačko-naučna karijera počinje upisivanjem doktorskih studija, čime se stiče uslov sticanja zvanja istraživača pripravnika.

Upis na doktorske studije je moguć ako je kandidat skupio tokom studija 300 ESP bodova i imao prosečnu ocenu tokom studija veću od 8,00. O uslovima upisa je potrebno se raspitati kod matičnog fakulteta.

Neophodno je da istraživač ima barem upisane doktorske studije. Takav istraživač može da konkuriše da se zaposli na akreditovanoj naučno-istraživačkoj organizaciji.

Da, istraživači mogu da volontiraju u nekoj od naučno-istraživačkih organizacija. O uslovima je potrebno raspitati se u organizaciji.

Jednom godišnje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje javni konkurs za dobijanje stipendije čije trajanje je vezano za trajanje doktorskih studija.

U proteklim godinama EU je opredelila značajna sredstva za obrazovanje u Srbiji kroz programe i instrumente pomoći i saradnje kao što su KARDS, Tempus, Erazmus plus, IPA i drugi, čime je omogućeno, između ostalog, opremanje ustanova, izgradnja ili rekonstrukcija objekata, podržana je mobilnost nastavnika, učenika i studenata, kao i stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, socijalna inkluzija i sl.

Samo u periodu od 2017. do 2019. godine opredeljeno je više od 27 miliona evra iz IPA fondova za Sektorsku budžetsku podršku obrazovanju koja ima za cilj ostvarenje strateških ciljeva iz Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kao i za podršku izradi novog nacionalnog strateškog okvira za period do 2030. godine.

Program saradnje srpske nauke sa dijasporom predstavlja finansijski podsticaj koji omogućava naučno-istraživačkim organizacijama razvoj saradnje sa srpskom dijasporom i unapređenje kapaciteta kroz kratkotrajne posete istraživača iz Srbije stručnjacima iz dijaspore i podršku zajedničkim aktivnostima.

Cilj Programa je uspostavljanje saradnje sa dijasporom radi unapređenja i razmene znanja, uspostavljanja ili unapređenja saradnje, zajedničkog rada na naučno-istraživačkim i istraživačko-razvojnim problemima i izazovima, objavljivanja zajedničkih radova i patenata, podrške razvoju novih usluga, komercijalizaciji proizvoda, transfera tehnologija, kao i pripreme predloga zajedničkih projekata za konkurisanje kod fondova izvan Srbije.

Program podržava osnovna i primenjena istraživanja u svim istraživačkim oblastima, bez unapred definisanih prioritetnih tema.Program će se realizovati u formi vaučera u vrednosti do 10.000 evra, za jednogodišnji period trajanja projekta. Budžet ovog Programa je 800.000 evra.

Za sredstva mogu da konkurišu istraživači zaposleni u akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama, samostalno ili u timu. Partner iz dijaspore može biti naš istraživač zaposlen u naučno-istraživačkoj organizaciji u inostranstvu, kao i naš stručnjak koji rukovodi istraživanjima i razvojem u inostranoj kompaniji ili instituciji koja se bavi istraživanjem i razvojem.

Sredstva su namenjena za putovanja istraživača iz Srbije u inostranstvo, u institucije stručnjaka iz dijaspore.

Redirekt – fondzanauku.gov.rs

Jedinstveni obrazovni broj (JOB) predstavlja jedinstvenu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu prilikom prvog upisa u ustanovu (predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova) u Republici Srbiji.

To znači da dete već prilikom upisa u predškolsku ustanovu dobija JOB koji će ga pratiti tokom celokupnog školovanja kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. JOB se dodeljuje u cilju zaštite podataka o ličnosti u procesu vođenja pedagoške evidencije i dokumentacije u elektronskom obliku. JOB predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, odraslom i studentu u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

Zahtev za dodeljivanje JOB može podneti isključivo ustanova.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) je sistem u kome se vode evidencije o svim učenicima i koji omogućava da država ima potpuni pregled obrazovnog sistema, kao i celokupnog toka obrazovanja učenika, od momenta upisa u predškolsku ustanovu do trenutka kada završi srednje školovanje ili fakultet i dobije zaposlenje.

JISP omogućava tačan pregled broja učenika, informaciju o školama u koje idu, u koje škole se upisuju nakon osnovnih škola, da li u gimnazije, srednje tehničke škole, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na tržište rada, koliko brzo su se zaposlili, gde su se zaposlili, za koju prosečnu platu.

JISP će omogućiti uvid u proces i kvalitet obrazovanja u okviru samog obrazovnog sistema, kao što je uspeh koji učenici pojedinačnih škola postižu, da li nastavljaju školovanje i u kojim oblastima, za kakvo obrazovanja i koje struke se dalje opredeljuju i slično. Taj sistem će biti povezan i sa tržištem rada, odnosno, biće dostupni podaci koji će pomoći mladim ljudima da znaju koliko brzo mogu da očekuju da će naći posao za svaki srednjoškolski profil i fakultetski program, kolika je prosečna dužina traženja posla, kao i sa kojom prosečnom platom se zapošljavaju osobe koje su završile određene škole/fakultete.

Ovi podaci i pokazatelji pomoći će da se modernizuje upravljanje i donošenje odluka u vezi sa sistemom obrazovanja na osnovu preciznih pokazatelja u cilju obezbeđivanja kvalitetnog i efikasnog sistema obrazovanja i vaspitanja, a deci i mladima će omogućiti da svoju budućnost, obrazovanje i izbor profesije biraju takođe na osnovu jasnih informacija o tome šta mogu da očekuju nakon završetka određenog programa.. Takođe, na osnovu ovih informacija, racionalizaciju finansiranja i smanjenja administrativnog opterećenja svih zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja.

PRIJAVITE SE NA NAŠ „NEWSLETTER“