Krajem marta, tim Tačke povratka je sa partnerima iz Privredne komore i Ambasade Švedske u Stokholmu održao niz sastanaka sa predstavnicima institucija koji se decenijama bave pitanjem migracijama i međunarodnim razvojem. Poseta Švedskoj realizovana je u okviru projekta „Promovisanje cirkularnih migracija u Srbiji“, koji sprovodi UNDP Srbija u partnerstvu sa Tačkom povratka, uz ko-finansiranje Vlade Švedske, sa idejom da se otvori prostor za dublju saradnju sa švedskim institucijama i razmenu iskustava u oblastima cirkularnih migracija, tržišta rada i saradnje sa dijasporom.

Pitanje koje nas je spojilo nije novo: kako odnos prema cirkulisanju ljudi transformisati u model koji donosi dugoročnu korist? Tokom ove posete postalo je jasno da se odgovori na to pitanje sve češće podudaraju, čak i u različitim kontekstima.

Gde se putevi prepliću

Tokom sastanaka sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj (SIDA), Agencijom za migracije, Ministarstvom spoljnih poslova i Službom za zapošljavanje, razgovori su se kretali oko tema koje su nam dobro poznate: kako uskladiti migracione politike sa razvojnim ciljevima, kako koristiti podatke za donošenje odluka i kako omogućiti ljudima da ostanu povezani sa zemljom porekla – bez obzira na to gde žive.

Ono što je bilo posebno značajno jeste jasno prepoznavanje pristupa koji Tačka povratka razvija: posmatranje migracija ne kao jednokratnog odlaska ili povratka, već kao procesa cirkulacije koji može i treba da generiše razmenu znanja, investicije i nove saradnje i posluži kao osnov za razvijanje projektnih aktivnosti koje su usmerene na lokalni razvoj.

U tom smislu, nova strategija SIDA-e za period 2026–2030 dodatno potvrđuje ovaj pravac, prepoznajući migracije kao pitanje koje se ne može posmatrati izolovano, već kao deo šireg razvojnog okvira.

Podaci koje smo razmatrali dodatno su osvetlili kontekst: migracioni tokovi između Srbije i Švedske su stabilni i relativno mali, sa oko 7.000 državljana Srbije koji trenutno žive u Švedskoj. U takvim okolnostima, fokus se stavlja na modele koji podstiču razmenu znanja, veština i dugoročnu povezanost, a koji mogu da budu inspiracija i za druge zemlje u regionu da razvijaju intervencije koje su smislene i prate dinamiku cirkulisanja.

Dijaspora kao partner u doprinosu

Možda najkonkretniji uvidi tokom ove posete došli su van formalnih sastanaka: u razgovorima sa srpskom dijasporom u Stokholmu, ponovo se otvorilo pitanje koje često čujemo i u regionu: na koji način ljudi mogu da doprinesu, a da to ne podrazumeva nužno povratak?

Odgovori su bili raznovrsni, ali dosledni: od mentorstva i rada sa mladima, preko profesionalnih i akademskih razmena, do investicionih inicijativa koje povezuju dve zemlje.

Istovremeno, ovi razgovori su potvrdili da se poverenje ne gradi isključivo kroz institucionalne okvire, već kroz direktan kontakt i jasno definisane načine uključivanja.

Zajednički okvir za dalje korake

Poseta Švedskoj pokazala je da zajedničko razumevanje migracija kao razvojnog resursa već postoji, kao i prostor da se ono dalje razvija kroz konkretnu saradnju, razmenu znanja i povezivanje sa dijasporom. Istovremeno, mapiran je i potencijal za širenje uticaja i znanja koje je Tačka povratka akumulirala sa partnerima u regionu a koji mogu da imaju transformativan uticaj na lokalna društva od Bugarske, preko Severne Makedonije pa sve do Crne Gore i Albanije.

Za Tačku povratka, ovo je još jedna potvrda da je promena perspektive: od odlaska i povratka ka cirkulaciji pristup koji sve više nalazi svoje mesto u različitim institucionalnim i društvenim kontekstima.