Kada govorimo o povratku iz inostranstva, razgovor najčešće počinje od onoga što je vidljivo i opipljivo: posla, pozicije, plate, načina života, okolnosti… To su uvek inicijalne teme – logične, konkretne, merljive.

Međutim, posle nekog vremena, fokus se značajno pomera i pitanja postaju drugačija: šta ljudi zapravo donose sa sobom i šta od toga ostaje kada se svakodnevica ponovo uspostavi?

Kroz razgovore sa našom zajednicom, postalo je jasno da odgovor retko može da stane u jednu reč. Znanje i veštine jesu deo tog odgovora, ali daleko od toga da su jedini, jer ono što se vraća sa ljudima često je manje vidljivo, ali dugoročnije: način razmišljanja, odnos prema radu, veća lična sloboda, drugačiji pogled na neuspeh i sigurnost.

Da bismo dublje ušli u ovu tematiku, pitali smo deo naše zajednice tri ključna pitanja: šta su naučili u inostranstvu, šta danas rade drugačije i kakvu su promenu uveli ovde. Raznovrsni odgovori koje smo dobili govore nam da ono što se vraća sa ljudima nije jednostavno za definisanje, nego je jedna vrsta procesa.  

 

Šta se zapravo „donosi“ nazad

Mnogi najpre pomenu ono što im je opipljivo: znanje, iskustvo, profesionalne standarde, ali i tu se lako vidi da nije reč samo o novim informacijama koje su stekli, nego o drugačijem odnosu prema radu i ljudima.

„Bogatija sam za ljude koje sam upoznala, pristup radnim zadacima i poslovnu etiku. Naučila sam da neko vrednuje trud, zalaganje i Vaše vreme.“
— Tanja V.

Kod nekih, ova promena ide i korak dalje, ka načinu na koji razmišljaju o problemima koje rešavaju:

„S obzirom na to da sam studirao inženjerstvo, naučio sam da rešenje za svaki problem ne zavisi samo od tehničkog znanja, već i od razumevanja potreba, znanja i stavova onih čiji problem rešavamo. To iskustvo me je učinilo konkretnijim i usmerenijim na primenljiva rešenja. Pored toga, upoznao sam pristupe i koncepte (poput plavo-zelenih rešenja) sa kojima ranije nisam imao prilike da se susretnem u Srbiji.“
— Đorđe Ogrizović

 

Promene nisu uvek odmah primetne

Ipak, ono što se najviše menja često nije ono što se može lako opisati u jednoj rečenici, jer se radi o načinu razmišljanja i odnosu prema sopstvenom razvoju.

„Danas ne konzumiram samo znanje, već ispitujem, povezujem sa znanjima iz drugih oblasti, eksperimentišem i kreiram svoje znanje… i skoro sam počeo da delim svoje znanje i iskustva. To baš volim da radim.“
— Uroš

Kod nekih, ta promena znači i drugačiji odnos prema spoljnim uticajima:

„Ne slušam pesimiste, ne plaše me, već to pripisujem njihovim uverenjima. Život mi je značajno lepši.“
— Valentina Sofijanić

 

Kako se promene „smeštaju“ u svakodnevicu

Vremenom, ove unutrašnje promene počinju da se vide u vrlo konkretnim stvarima: u načinu donošenja odluka, reakcijama na promene i odnosu prema neuspehu.

„Zahvaljujući boravku u inostranstvu imam mnogo veću toleranciju na promene u životu i na poslovnom planu. Brže se adaptiram kada se okolnosti promene, u stanju sam da posmatram stvari iz više uglova i nije mi neophodno da imam odgovore na sva pitanja pre nego što donesem neku odluku. Na poraze ne gledam kao na prepreke u ostvarenju nekog cilja već kao deo procesa koji me vodi ka uspehu.“
— Nina Jovanović, Kanada

Ili u načinu na koji ljudi danas posmatraju ravnotežu između posla i privatnog života:

„Danas se trudim da imam rutinu i zdrave navike, ali bez preteranog pritiska i planiranja. Ranije sam imala osećaj da stalno „organizujem život“, a sada pokušavam više da ga živim. I u poslu i privatno tražim balans — da budem ambiciozna, ali da posao ne bude sve.“
— Sofija Vidić

 

Kada lično preraste u zajedničko

Iskustvo iz inostranstva se za mnoge prenosi u način na koji funkcionišu unutar svojih užih i širih zajednica i kako na njih utiču; nekada kroz male, svakodnevne odluke koje zahtevaju doslednost:

„Trudim se da naučeno u inostranstvu primenjujem u Srbiji. Nije lako zato što se svi veoma lako i brzo privikavamo na ponašanje okruženja. Potrebna je disciplina da ‘izdržimo’ i menjamo sebe. To u praksi može da budu jednostavne stvari kao ne prelaziti ulicu na crveno (uprkos tome što 90% svih drugih to rade), ne bacati smeće na druga mesta osim na označena, poštovati ograničenja brzine itd.“
— Momo Pavlović

A nekada kroz konkretne inicijative i projekte:

„Živim svoj autentičan život i pokrenula sam svoj food business koji označava ‘kuvanje iz korena’.“
— Aleksandra Jovanović

 

Povratak kao proces

Možda se suština ovog iskustva najjasnije ogleda u tome kako sami povratnici opisuju ono što su zadržali i ono što su odlučili da ostave iza sebe.

„Naučila sam i donela puno toga. Način rada, komunikacije, kontakte, navike. Sve se to na neki način razlikuje od zemlje do zemlje i od kulture do kulture. Iz svake zemlje u kojoj sam živela zadržala sam ono što mi se dopalo, a odbacila ono sa čime se nisam slagala ili sam prosto smatrala neprimenjivim u Srbiji. Kontekst je važan i to što nešto u jednom okruženju funkcioniše ne znači nužno da će i u drugom. Život u inostranstvu vas učini prilagodljivim i otvorenijim za nove načine rada.“
— Sanja Đurić

Povratak, zato, ne vraća ljude na „staro“.

Ono što su naučili, razvili i promenili nastavlja da oblikuje njihove odluke, odnose i način na koji žive i rade. Tako su cirkularne migracije zapravo proces u kojem se iskustvo prenosi, prilagođava i nastavlja da živi u novom kontekstu.

 

Još glasova iz zajednice

„Pristupam svakom novom međunarodnom klijentu na personalizovan način, krojen prema njihovoj kulturološkoj pozadini, nepisanim pravilima bontona i razumevanju konteksta.“
— Ivan Životić

„Zahvaljujući toj promeni u načinu razmišljanja nije mi bilo teško da po povratku potpuno promenim profesiju pa čak i napredujem, kao i da pokrenem neke lične stvari i projekte za koje se možda ne bih usudila da nisam imala iskustvo života u inostranstvu.“
— Jovana

„Danas sam u svemu malo svesniji i sa više strukture. Kada govorimo o poslu, sada sam više otvoren prema različitim pristupima i kulturi rada, volim da slušam tuđa iskustva i da ih učim kombinovati sa onim što sam naučio iz života u inostranstvu.“
— Marko Stanković