Крајем фебруара у Тирани окупили су се представници институција, организација, академске заједнице и дијаспоре како би отворили једно од кључних питања за Западни Балкан данас: како однос према одласку људи трансформисати у одржив модел сарадње, размене и развоја.
Конференција “LeadBalkans 2026”, одржана од 25. до 27. фебруара у организацији Фонда за западни Балкан (Western Balkans Fund), показала је да дијаспора није “ван” региона, него је његов саставни део. Уместо поделе на “овде” и “тамо”, разговори су се кретали око идеје повезаности – и то оне која опстаје упркос удаљености и која, у времену интензивне циркулације, све више обликује начин на који заједнице расту, сарађују и развијају се.
Размене између институција, академске заједнице, привреде и цивилног друштва отворили су питања која су позната из праксе – шта у сарадњи са дијаспором функционише, где постоје препреке и како постојеће иницијативе могу да се развијају даље.
За нас у Тачки повратка, ова тема није нова. Већ годинама говоримо о потреби да се промени начин на који разумемо миграције – од одласка и повратка као једносмерних, линеарних путања ка циркулисању као континуираном процесу. Управо је то била и централна идеја панела „Од одлива мозгова ка циркулацији знања“, на којем је учествовао програмски директор Тачке повратка, Урош Живковић.
На панелу је било речи о томе како да циркулација из концепта пређе у реалност, кроз развијање конкретних механизама који људима у дијаспори омогућавају да се укључе – било кроз повратак, рад на даљину, менторство, инвестиције или сарадњу са институцијама и организацијама у региону. Поред учешћа нашег тима и на уводним, неформалним сесијама, програмска менаџерка Бојана Миковић водила је радионицу “Дијалог 2.0” са идејом размене предлога формата за сарадњу локалних друштава са дијаспором у целом региону.
Важно је нагласити: циркулација не подразумева само физички повратак, већ се огледа у заједничким пројектима, академским сарадњама, размени знања и пословним везама које превазилазе границе. На нама је да те процесе препознамо, подржимо и учинимо видљивијим и доступнијим.
Разговори на #LeadBalkans показали су да се сарадња са дијаспором не дешава спонтано, већ тражи поверење, стабилне и предвидиве системе, као и јасне начине да се људи укључе. Истовремено, постало је видљиво колико тог потенцијала већ постоји – у људима који желе да допринесу, али и у иницијативама које ту жељу могу да претворе у конкретне прилике.
Верујемо да управо кроз овакве процесе можемо да градимо модел у којем циркуларне миграције нису губитак, него ресурс – за појединце, за заједнице и за регион у целини.
