Крајем марта, тим Тачке повратка је са партнерима из Привредне коморе и Амбасаде Шведске у Стокхолму одржао низ састанака са представницима институција који се деценијама баве питањем миграцијама и међународним развојем. Посета Шведској реализована је у оквиру пројекта „Промовисање циркуларних миграција у Србији“, који спроводи УНДП Србија у партнерству са Тачком повратка, уз ко-финансирање Владе Шведске, са идејом да се отвори простор за дубљу сарадњу са шведским институцијама и размену искустава у областима циркуларних миграција, тржишта рада и сарадње са дијаспором.
Питање које нас је спојило није ново: како однос према циркулисању људи трансформисати у модел који доноси дугорочну корист? Током ове посете постало је јасно да се одговори на то питање све чешће подударају, чак и у различитим контекстима.
Где се путеви преплићу
Током састанака са Шведском агенцијом за међународни развој (СИДА), Агенцијом за миграције, Министарством спољних послова и Службом за запошљавање, разговори су се кретали око тема које су нам добро познате: како ускладити миграционе политике са развојним циљевима, како користити податке за доношење одлука и како омогућити људима да остану повезани са земљом порекла – без обзира на то где живе.
Оно што је било посебно значајно јесте јасно препознавање приступа који Тачка повратка развија: посматрање миграција не као једнократног одласка или повратка, већ као процеса циркулације који може и треба да генерише размену знања, инвестиције и нове сарадње и послужи као основ за развијање пројектних активности које су усмерене на локални развој.
У том смислу, нова стратегија СИДА-е за период 2026–2030 додатно потврђује овај правац, препознајући миграције као питање које се не може посматрати изоловано, већ као део ширег развојног оквира.
Подаци које смо разматрали додатно су осветлили контекст: миграциони токови између Србије и Шведске су стабилни и релативно мали, са око 7.000 држављана Србије који тренутно живе у Шведској. У таквим околностима, фокус се ставља на моделе који подстичу размену знања, вештина и дугорочну повезаност, а који могу да буду инспирација и за друге земље у региону да развијају интервенције које су смислене и прате динамику циркулисања.
Дијаспора као партнер у доприносу
Можда најконкретнији увиди током ове посете дошли су ван формалних састанака: у разговорима са српском дијаспором у Стокхолму, поново се отворило питање које често чујемо и у региону: на који начин људи могу да допринесу, а да то не подразумева нужно повратак?
Одговори су били разноврсни, али доследни: од менторства и рада са младима, преко професионалних и академских размена, до инвестиционих иницијатива које повезују две земље.
Истовремено, ови разговори су потврдили да се поверење не гради искључиво кроз институционалне оквире, већ кроз директан контакт и јасно дефинисане начине укључивања.
Заједнички оквир за даље кораке
Посета Шведској показала је да заједничко разумевање миграција као развојног ресурса већ постоји, као и простор да се оно даље развија кроз конкретну сарадњу, размену знања и повезивање са дијаспором. Истовремено, мапиран је и потенцијал за ширење утицаја и знања које је Тачка повратка акумулирала са партнерима у региону а који могу да имају трансформативан утицај на локална друштва од Бугарске, преко Северне Македоније па све до Црне Горе и Албаније.
За Тачку повратка, ово је још једна потврда да је промена перспективе: од одласка и повратка ка циркулацији приступ који све више налази своје место у различитим институционалним и друштвеним контекстима.
