Pre skoro tačno dve godine, sa velikim ponosom ispratili smo Mariju Nedeljković na master studije na Univerzitetu u Kembridžu, gde je zahvaljujući stipendiji Tačke povratka i PEXIM fondacije dobila priliku da svoj akademski put nastavi u međunarodnom okruženju i da znanja iz oblasti Nauke zasnovane na podacima nadogradi kroz jedno od najznačajnijih obrazovnih iskustava koje je do tada imala.

Ovog septembra smo podjednako ponosni što možemo da kažemo da se Marija vratila u Srbiju, sa novim znanjima, iskustvima, prijateljstvima i još većom željom da ono što je naučila i doživela tokom ove dve godine nastavi da deli u okviru zajednice.

Tokom ove dve godine pratili smo sve važne trenutke, od prvih dana na univerzitetu i upoznavanja sa akademskim okruženjem, do konferencija, novih ljudi i života u Velikoj Britaniji. A nakon njenog povratka, želeli smo da čujemo od nje i kako danas gleda na čitavo iskustvo: šta je ono promenilo, šta je ponela sa sobom i kako izgleda povratak kada se kući vratite sa novim znanjima i drugačijom perspektivom.

Pogled na Mariju koja je tek odlazila

Kada danas pogleda sebe od pre dve godine, Marija vidi jednu mnogo neiskusniju verziju sebe, spremnu da radi i uči, ali još uvek nedovoljno sigurnu u ono što je čeka.

Sa ove distance, kaže da bi tadašnjoj sebi najpre poručila da se opusti, da ne pokušava sve da reši odjednom i da više uživa u periodu koji je pred njom, jer tek kada se osvrne na dve godine koje su prošle može da vidi koliko je važno bilo dozvoliti sebi da ih zaista proživi.

„Sigurno bih joj rekla da se opusti i da radi sve polako, zato što će na kraju sve doći na svoje mesto. I poručila bih sigurno da uživa više, zato što su to dve godine koje će verovatno biti najlepše u životu do sada.“

Šta je ponela sa sobom

Kada govori o onome što joj je sve Kembridž doneo, Marija kaže da se zasigurno očekuje da pomene najpre znanje, profesore i obrazovanje koje je tamo stekla. Sve su to ključni delovi njenog iskustva, ali kada razmisli o tome šta joj danas najviše znači, odgovor je ipak nešto ličniji.

„Najvrednija stvar koju sam ponela iz Kembridža zapravo su bila ta prijateljstva koja sam stekla sa ljudima tamo. Imala sam predivnu priliku da upoznam toliko neverovatnih ljudi kako na svom smeru, tako i na svom koledžu, i pored toga divno udruženje Srba“, kaže Marija, dodajući da veruje da će joj ta prijateljstva ostati za ceo život.

Srbija kao mesto kojem želi da se vrati

Iako je dve godine provela u drugačijem akademskom, profesionalnom i društvenom okruženju, njena slika o Srbiji se gotovo uopšte nije promenila. Naprotiv, iskustvo koje je stekla u inostranstvu samo je učvrstilo njenu želju da upravo ovde nastavi da gradi svoj život.

„To je i dalje mesto na kome ja jedino vidim sebe i u budućnosti i kako gradim svoj profesionalni i privatni život.“

Tokom života u Velikoj Britaniji trudila se da ostane povezana sa zajednicom u Srbiji, između ostalog kroz rad na materijalima za program iz nauke o podacima namenjen srednjoškolcima, a taj kontakt sa mladima koji žele da uče i razvijaju se pokazao joj je koliko prostora postoji da se znanja i iskustva stečena u inostranstvu prenose u našu sredinu.

„Mislim da sam i dalje izuzetno motivisana da svoje znanje koje sam tamo stekla implementiram u našoj sredini.“

Vraćanje znanja kao deo njenog puta

Ideja o cirkulisanju znanja kod Marije nije nastala odlaskom na Kembridž, jer je tokom odrastanja i školovanja imala priliku da kroz različite programe, organizacije i iskustva vidi kako ljudi, nakon što nauče nešto novo, to znanje mogu da podele sa drugima i na taj način naprave prostor da još neko dobije priliku da raste.

Kroz takva iskustva postala je svesna koliko je važno da ono što naučimo ne ostane samo naše, a danas, nakon dve godine dodatnog obrazovanja i života u međunarodnom okruženju, ima i mnogo više znanja da podeli.

„Shvatila sam koliko je zapravo bitno da ono što naučimo podelimo sa drugima.“

Zašto su iskustva mladih važna za zajednicu

Kada govori o tome zašto su ovakva iskustva važna, Marija se vraća na širu sliku, na ulogu mladih ljudi u pokretanju promena i na to šta sa sobom mogu da donesu iskustva koja steknu van svoje sredine.

„Ja lično mislim da svaka promena, pogotovo u društvu, dolazi iz mladih ljudi.“

Smatra da iskustva iz inostranstva podstiču mlade ljude da razmišljaju o tome kako se stvari mogu raditi drugačije i da, kada se vrate, pokušaju da ono što su naučili prilagode sopstvenoj sredini.

„Ukoliko mlade osobe steknu neko iskustvo, recimo iz inostranstva kao što je bilo moje, o drugačijim sredinama ili samo o tome na koji način stvari funkcionišu tamo, oni samim tim mogu biti motivisani da to implementiraju u našoj sredini.“

Priča koja se nastavlja

Kada smo Mariju ispratili na Kembridž, znali smo da joj otvaramo vrata ka novom akademskom i životnom iskustvu, ali ono što ovu priču čini posebnom jeste što je Marija od samog početka imala jasnu želju da deo tog iskustva ponese nazad sa sobom, i to se do danas nije promenilo.

U tom kontekstu, samo jedna stipendija može biti početak šire priče koja se ne završava diplomom ili povratkom kući, već se nastavlja kroz ljude koje upoznamo, znanja koja steknemo, iskustva koja podelimo i prilike koje kasnije možemo da otvorimo drugima.

Ponosni smo što smo imali priliku da budemo deo Marijinog puta od samog početka i srećni što danas možemo da je dočekamo nazad u Srbiji, sa svim onim što je usput stekla.

I dok se jedno poglavlje njenog puta završava povratkom u Srbiju, drugo tek počinje: ono u kojem će sve što je naučila, ljudi koje je upoznala i iskustva koja je stekla dobiti novi smisao kroz ono što bude stvarala ovde.