Пре скоро тачно две године, са великим поносом испратили смо Марију Недељковић на мастер студије на Универзитету у Кембриџу, где је захваљујући стипендији Тачке повратка и PEXIM фондације добила прилику да свој академски пут настави у међународном окружењу и да знања из области Науке засноване на подацима надогради кроз једно од најзначајнијих образовних искустава које је до тада имала.

Овог септембра смо под‌једнако поносни што можемо да кажемо да се Марија вратила у Србију, са новим знањима, искуствима, пријатељствима и још већом жељом да оно што је научила и доживела током ове две године настави да дели у оквиру заједнице.

Током ове две године пратили смо све важне тренутке, од првих дана на универзитету и упознавања са академским окружењем, до конференција, нових људи и живота у Великој Британији. А након њеног повратка, желели смо да чујемо од ње и како данас гледа на читаво искуство: шта је оно променило, шта је понела са собом и како изгледа повратак када се кући вратите са новим знањима и другачијом перспективом.

Поглед на Марију која је тек одлазила

Када данас погледа себе од пре две године, Марија види једну много неискуснију верзију себе, спремну да ради и учи, али још увек недовољно сигурну у оно што је чека.

Са ове дистанце, каже да би тадашњој себи најпре поручила да се опусти, да не покушава све да реши од‌једном и да више ужива у периоду који је пред њом, јер тек када се осврне на две године које су прошле може да види колико је важно било дозволити себи да их заиста проживи.

„Сигурно бих јој рекла да се опусти и да ради све полако, зато што ће на крају све доћи на своје место. И поручила бих сигурно да ужива више, зато што су то две године које ће вероватно бити најлепше у животу до сада.“

Шта је понела са собом

Када говори о ономе што јој је све Кембриџ донео, Марија каже да се засигурно очекује да помене најпре знање, професоре и образовање које је тамо стекла. Све су то кључни делови њеног искуства, али када размисли о томе шта јој данас највише значи, одговор је ипак нешто личнији.

„Највреднија ствар коју сам понела из Кембриџа заправо су била та пријатељства која сам стекла са људима тамо. Имала сам предивну прилику да упознам толико невероватних људи како на свом смеру, тако и на свом колеџу, и поред тога дивно удружење Срба“, каже Марија, додајући да верује да ће јој та пријатељства остати за цео живот.

Србија као место којем жели да се врати

Иако је две године провела у другачијем академском, професионалном и друштвеном окружењу, њена слика о Србији се готово уопште није променила. Напротив, искуство које је стекла у иностранству само је учврстило њену жељу да управо овде настави да гради свој живот.

„То је и даље место на коме ја једино видим себе и у будућности и како градим свој професионални и приватни живот.“

Током живота у Великој Британији трудила се да остане повезана са заједницом у Србији, између осталог кроз рад на материјалима за програм из науке о подацима намењен средњошколцима, а тај контакт са младима који желе да уче и развијају се показао јој је колико простора постоји да се знања и искуства стечена у иностранству преносе у нашу средину.

„Мислим да сам и даље изузетно мотивисана да своје знање које сам тамо стекла имплементирам у нашој средини.“

Враћање знања као део њеног пута

Идеја о циркулисању знања код Марије није настала одласком на Кембриџ, јер је током одрастања и школовања имала прилику да кроз различите програме, организације и искуства види како људи, након што науче нешто ново, то знање могу да поделе са другима и на тај начин направе простор да још неко добије прилику да расте.

Кроз таква искуства постала је свесна колико је важно да оно што научимо не остане само наше, а данас, након две године додатног образовања и живота у међународном окружењу, има и много више знања да подели.

„Схватила сам колико је заправо битно да оно што научимо поделимо са другима.“

Зашто су искуства младих важна за заједницу

Када говори о томе зашто су оваква искуства важна, Марија се враћа на ширу слику, на улогу младих људи у покретању промена и на то шта са собом могу да донесу искуства која стекну ван своје средине.

„Ја лично мислим да свака промена, поготово у друштву, долази из младих људи.“

Сматра да искуства из иностранства подстичу младе људе да размишљају о томе како се ствари могу радити другачије и да, када се врате, покушају да оно што су научили прилагоде сопственој средини.

„Уколико младе особе стекну неко искуство, рецимо из иностранства као што је било моје, о другачијим срединама или само о томе на који начин ствари функционишу тамо, они самим тим могу бити мотивисани да то имплементирају у нашој средини.“

Прича која се наставља

Када смо Марију испратили на Кембриџ, знали смо да јој отварамо врата ка новом академском и животном искуству, али оно што ову причу чини посебном јесте што је Марија од самог почетка имала јасну жељу да део тог искуства понесе назад са собом, и то се до данас није променило.

У том контексту, само једна стипендија може бити почетак шире приче која се не завршава дипломом или повратком кући, већ се наставља кроз људе које упознамо, знања која стекнемо, искуства која поделимо и прилике које касније можемо да отворимо другима.

Поносни смо што смо имали прилику да будемо део Маријиног пута од самог почетка и срећни што данас можемо да је дочекамо назад у Србији, са свим оним што је успут стекла.

И док се једно поглавље њеног пута завршава повратком у Србију, друго тек почиње: оно у којем ће све што је научила, људи које је упознала и искуства која је стекла добити нови смисао кроз оно што буде стварала овде.