Када говоримо о повратку из иностранства, разговор најчешће почиње од онога што је видљиво и опипљиво: посла, позиције, плате, начина живота, околности… То су увек иницијалне теме – логичне, конкретне, мерљиве.

Међутим, после неког времена, фокус се значајно помера и питања постају другачија: шта људи заправо доносе са собом и шта од тога остаје када се свакодневица поново успостави?

Кроз разговоре са нашом заједницом, постало је јасно да одговор ретко може да стане у једну реч. Знање и вештине јесу део тог одговора, али далеко од тога да су једини, јер оно што се враћа са људима често је мање видљиво, али дугорочније: начин размишљања, однос према раду, већа лична слобода, другачији поглед на неуспех и сигурност.

Да бисмо дубље ушли у ову тематику, питали смо део наше заједнице три кључна питања: шта су научили у иностранству, шта данас раде другачије и какву су промену увели овде. Разноврсни одговори које смо добили говоре нам да оно што се враћа са људима није једноставно за дефинисање, него је једна врста процеса.  

Шта се заправо „доноси“ назад

Многи најпре помену оно што им је опипљиво: знање, искуство, професионалне стандарде, али и ту се лако види да није реч само о новим информацијама које су стекли, него о другачијем односу према раду и људима.

„Богатија сам за људе које сам упознала, приступ радним задацима и пословну етику. Научила сам да неко вреднује труд, залагање и Ваше време.“
— Тања В.

Код неких, ова промена иде и корак даље, ка начину на који размишљају о проблемима које решавају:

„С обзиром на то да сам студирао инжењерство, научио сам да решење за сваки проблем не зависи само од техничког знања, већ и од разумевања потреба, знања и ставова оних чији проблем решавамо. То искуство ме је учинило конкретнијим и усмеренијим на применљива решења. Поред тога, упознао сам приступе и концепте (попут плаво-зелених решења) са којима раније нисам имао прилике да се сусретнем у Србији.“
— Ђорђе Огризовић

Промене нису увек одмах приметне

Ипак, оно што се највише мења често није оно што се може лако описати у једној реченици, јер се ради о начину размишљања и односу према сопственом развоју.

„Данас не конзумирам само знање, већ испитујем, повезујем са знањима из других области, експериментишем и креирам своје знање… и скоро сам почео да делим своје знање и искуства. То баш волим да радим.“
— Урош

Код неких, та промена значи и другачији однос према спољним утицајима:

„Не слушам песимисте, не плаше ме, већ то приписујем њиховим уверењима. Живот ми је значајно лепши.“
— Валентина Софијанић

Како се промене „смештају“ у свакодневицу

Временом, ове унутрашње промене почињу да се виде у врло конкретним стварима: у начину доношења одлука, реакцијама на промене и односу према неуспеху.

„Захваљујући боравку у иностранству имам много већу толеранцију на промене у животу и на пословном плану. Брже се адаптирам када се околности промене, у стању сам да посматрам ствари из више углова и није ми неопходно да имам одговоре на сва питања пре него што донесем неку одлуку. На поразе не гледам као на препреке у остварењу неког циља већ као део процеса који ме води ка успеху.“
— Нина Јовановић, Канада

Или у начину на који људи данас посматрају равнотежу између посла и приватног живота:

„Данас се трудим да имам рутину и здраве навике, али без претераног притиска и планирања. Раније сам имала осећај да стално „организујем живот“, а сада покушавам више да га живим. И у послу и приватно тражим баланс — да будем амбициозна, али да посао не буде све.“
— Софија Видић

Када лично прерасте у заједничко

Искуство из иностранства се за многе преноси у начин на који функционишу унутар својих ужих и ширих заједница и како на њих утичу; некада кроз мале, свакодневне одлуке које захтевају доследност:

„Трудим се да научено у иностранству примењујем у Србији. Није лако зато што се сви веома лако и брзо привикавамо на понашање окружења. Потребна је дисциплина да ‘издржимо’ и мењамо себе. То у пракси може да буду једноставне ствари као не прелазити улицу на црвено (упркос томе што 90% свих других то раде), не бацати смеће на друга места осим на означена, поштовати ограничења брзине итд.“
— Момо Павловић

А некада кроз конкретне иницијативе и пројекте:

„Живим свој аутентичан живот и покренула сам свој food business који означава ‘кување из корена’.“
— Александра Јовановић

Повратак као процес

Можда се суштина овог искуства најјасније огледа у томе како сами повратници описују оно што су задржали и оно што су одлучили да оставе иза себе.

„Научила сам и донела пуно тога. Начин рада, комуникације, контакте, навике. Све се то на неки начин разликује од земље до земље и од културе до културе. Из сваке земље у којој сам живела задржала сам оно што ми се допало, а одбацила оно са чиме се нисам слагала или сам просто сматрала непримењивим у Србији. Контекст је важан и то што нешто у једном окружењу функционише не значи нужно да ће и у другом. Живот у иностранству вас учини прилагодљивим и отворенијим за нове начине рада.“
— Сања Ђурић

Повратак, зато, не враћа људе на „старо“.

Оно што су научили, развили и променили наставља да обликује њихове одлуке, односе и начин на који живе и раде. Тако су циркуларне миграције заправо процес у којем се искуство преноси, прилагођава и наставља да живи у новом контексту.

Још гласова из заједнице

„Приступам сваком новом међународном клијенту на персонализован начин, кројен према њиховој културолошкој позадини, неписаним правилима бонтона и разумевању контекста.“
— Иван Животић

„Захваљујући тој промени у начину размишљања није ми било тешко да по повратку потпуно променим професију па чак и напредујем, као и да покренем неке личне ствари и пројекте за које се можда не бих усудила да нисам имала искуство живота у иностранству.“
— Јована

„Данас сам у свему мало свеснији и са више структуре. Када говоримо о послу, сада сам више отворен према различитим приступима и култури рада, волим да слушам туђа искуства и да их учим комбиновати са оним што сам научио из живота у иностранству.“
— Марко Станковић