Београд, 27. новембар 2025. — У простору Ложионице одржане су регионалне браинсторминг сесије посвећене циркуларним миграцијама, које је организовала Тачка повратка, окупљајући организације, међународне експерте и институције из Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Молдавије и Бугарске, као и међународне партнере из УНДП-а, ГИЗ-а, WFD-a и Western Balkans Fund-а. Сусрет је био део припремних активности за регионални процес сарадње у области циркуларних миграција, а циљ му је био јачање регионалне сарадње и заједничко разумевање трендова мобилности који све снажније обликују друштва у региону.
Догађај је отворио Урош Живковић, програмски директор Тачке повратка, који је истакао значај заједничког разумевања трендова мобилности и стварања простора за координисану регионалну сарадњу.
Разумевање циркуларних миграција – више од повратка
Мобилност је део историје нашег региона, али у ери дигиталне повезаности циркуларне миграције добијају нову димензију: оне нису само тренд, већ прилика за развој заједница, размену знања и јачање економија.
Управо о тој ширини и сложености феномена говорило се и на уводном предавању, где је Оксана Маћука, међународна експерткиња за људску мобилност (УНДП Молдавија), представила савремене дефиниције и трендове у циркуларној миграцији, истичући да повратак представља само један њен сегмент, а приказани подаци привукли су пажњу свих учесника – посебно чињеница да око 20% становништва земаља Западног Балкана живи ван земље порекла, док сезонске и краткорочне миграције расту из године у годину.
Уз такве трендове, порука је била јасна: државе, локалне институције и организације морају бити спремне за будуће изазове и прилике које циркуларна миграција доноси, како би се потенцијал претворио у конкретне користи за заједнице.
Оксана је подсетила и да циркуларна миграција може бити „triple win“ модел — доносећи користи мигрантима, земљама порекла и земљама дестинације, под условом да постоје јасне политике, поуздани подаци и канали комуникације са дијаспором.
Кључне теме: подаци, поверење и јаче укључивање локалних заједница
Кроз дискусије је постало јасно да се регион суочава са истим потребама:
- бољи и употребљивији подаци, нарочито квалитативни,
- стабилна међусобна комуникација организација и институција,
- укључивање локалних заједница као кључних актера,
- и транспаретне информације које доприносе изградњи поверења, како међу институцијама, тако и између заједница и дијаспоре.
Учесници су издвајали примере који показују да нека решења већ постоје — попут локалних миграционих профила у Београду (општина Звездара) и Кикинди, водича за дијаспору у Великом Градишту, искустава Молдавије са укључивањем повратника у развој локалних заједница, „smart city“ пилот пројекта из Црне Горе и инцијативе општина да укључе повратнике у локалне процесе из Бугарске.
Сви ти примери указују на исто: заједнице могу напредовати када имају добре информације, јасне механизме и простор за дијалог.
Зашто је сарадња важна?
Као кључни закључак издвојена је важност укључивања локалних институција које примењују миграционе политике, јер без њиховог учешћа тешко је обезбедити одрживе моделе за циркуларну миграцију и њене развојне користи.
Учесници су се сагласили да је потребно:
- јачати платформе за дијалог на локалном нивоу,
- подстицати општине кроз пилот пројекте,
- повећати обим транспарентних информација и укључити заједнице у процесе,
- мапирати организације и актере који раде у области миграција широм региона,
- размењивати релевантна истраживања, пројекте и прилике за учење.
Посебно је наглашена изградња поверења — како међу институцијама и организацијама, тако и између актера на терену и грађана у дијаспори.
Регионалне браинсторминг сесије у Београду потврдиле су да се земље региона суочавају са сличним трендовима у области мобилности, али и да постоји велика спремност да се ти изазови претворе у развојне могућности. Овај сусрет је отворио простор за ново умрежавање, размену знања и интензивнију сарадњу уз јасну поруку да успешне миграционе политике почивају на поверењу, подацима и укључивању локалних заједница.
